ZELENA ENERGIJA U TRANSPORTU

Budućnost pripada elektromobilnosti: Ova tehnologija osigurava da će na našim putevima biti ekološki prihvatljiva, tiha i efikasna vozila. Još uvek postoje određeni izazovi koje treba prevazići kako bi se mogle iskoristiti mnoge prednosti elektri;nih automobile . Ali do proboja će doći.

Klimatske promjene, nedostatak nafte, zagađenje vazduha važan je razlog da : Mobilnost mora biti CO2 neutralna u budućnosti. E-automobili i hibridna vozila emituju manje izduvnih gasova od automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Elektromobilnost je stoga važan način da se to omogući – sve dok se energija dobija iz obnovljivih izvora energije. IEA predviđa da će električna vozila imati tržišni udeo od otprilike 30 odsto do 2030. godine, sa ukupnim brojem od 34 miliona e-automobila na putevima. Ali šta zapravo znači prelazak na elektromobilnost i koje su njegove posledice?
Teme

Šta je elektromobilnost ?

Elektromobilnost je upotreba električnih automobile- automobil budućnosti, kao i e-bicikala, e-trotineta, električnih motocikala, e-autobusa i e-kamiona. Zajednička karakteristika svih njih je da su u potpunosti ili djelimično na električni pogon, imaju baterije za skladištenje energije i dobijaju energiju uglavnom iz električne mreže. Električni automobili su tihi, efikasni i sa niskim emisijama gasova i uglavnom su korišćeni do danas u gradovima, gde su idealni za usluge dostave, taksije.

Hibridna vozila su sjajana rešenja transporta, kombinuju dve tehnologije pogona. Obično mogu da pređu kraće udaljenosti sa svojim električnim pogonom, ali njihov motor sa unutrašnjim sagorevanjem znači da mogu da upravljaju i dugim putovanjima bez ikakvih problema. Hibridni automobili koji ne samo da koriste električnu energiju koja se povrati kada se voze ili koče, već se takođe mogu puniti iz utičnice, nazivaju se plug-in hibridi. Hibridi se smatraju tehnologijom za premošćivanje do vremena kada automobili mogu biti u potpunosti napajani električnom energijom.

Zašto je elektromobilnost trenutno toliko važna?

Emisije gasova automobile sa unutrašnjim sagorijevanjem imaju ozbiljan uticaj na klimu i životnu sredinu: sve više CO2 ulazi u atmosferu, što dovodi do toga da Zemlja postaje sve toplija. Prema istraživanju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), saobraćaj je odgovoran za 24 procenta svih emisija CO2 širom svijeta. Električna vozila se suprotstavljaju tome: za razliku od automobila na benzin i dizel, ne emituju CO2 kada se voze. Ipak: E-automobili su CO2 neutralni u punom smislu te riječi samo ako se baterije i električna energija za njihovo napajanje proizvode korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Automobili sa niskim emisijama takođe znače bolji kvalitet vazduha i stoga imaju pozitivan efekat na zdravlje ljudi – posebno u naseljima. I broj ljudi koji žive u gradovima će rasti: Izveštaj Ujedinjenih nacija o svjetskim izgledima urbanizacije za 2014. zaključuje da će skoro 70 odsto svetske populacije živeti u urbanim regionima do 2050. godine.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su na izlazuiz upotrebe jer su fosilna goriva poput nafte, od kojih se proizvode benzin i dizel, ograničeni resursi. Koliko dugo će ovi izvori trajati je sporno pitanje. Prema studiji „Statistički pregled svetske energije 2017“, trenutno poznate svetske rezerve nafte trajaće skoro 50 godina s obzirom na trenutne nivoe potrošnje. Da bi se omogućilo uspostavljanje alternativnih oblika pogona, mnoge zemlje nude podsticaje za kupovinu e-automobila – Norveška ih, na primjer, u velikoj mjeri subvencioniše.

Kako funkcioniše e-automobil?

Dizajn električnog pogona

Električna energija se skladišti u punjivoj bateriji. Uređaji koji se nazivaju invertori pretvaraju jednosmernu struju baterije u naizmeničnu struju za pokretanje elektromotora. Što je efikasnija konverzija, to duže automobil može da putuje kada je baterija potpuno napunjena. Konačno, električni motor pretvara električnu energiju u mehaničku energiju: e-motor dobija ovu energiju da generiše magnetna polja. Njihove privlačne i odbojne sile proizvode rotaciono kretanje.

Druge osnovne komponente e-automobila su DC-DC pretvarač. On efikasno pretvara visoki napon baterije (100-400 volti ili više) u daleko niži napon (12 volti ili, ako je primenljivo, 48 volti) za elektronske komponente.

Kako se e-auto puni – i koliko dugo to traje?

E-automobili se moraju puniti iz utičnice da bi ostali mobilni. 80 odsto vlasnika ih puni iz utičnice kod kuće, prema studiji Nemačke savezne asocijacije za emobilnost. To traje najmanje osam sati, u zavisnosti od vozila i baterije. Međutim, nije svaka utičnica dizajnirana da podnosi velike količine struje koja teče tokom dužeg vremena. Taj problem rešavaju zidne kutije kod kuće, koje čine punjenje skoro četiri puta brže. Punjenje baterije na javnim stanicama naizmenične struje (AC) traje isto toliko, dok je na stanicama za brzo punjenje jednosmernom strujom potreban samo jedan sat. Razlog: baterija u e-automobilu mora da se puni jednosmernom strujom, ali struja iz javne mreže je naizmenična. Inverter automobila prvo mora da ga pretvori. Zbog toga punjenje na AC stanicama traje duže nego na DC stanicama. DC stanice pretvaraju električnu energiju u jednosmernu struju pre punjenja i prenose je direktno na akumulator automobila. Ove brze DC stanice za punjenje omogućavaju visoke performanse punjenja, ali su trenutno ređe jer su skuplje. Za korišćenje oba tipa stanica za punjenje potreban je poseban kabl. Vrijeme potrebno za punjenje automobila uskoro će se smanjiti na 20 minuta ili manje zahvaljujući efikasnoj tehnologiji kao što su punjači ultra velike snage i poboljšane baterije.

Koliko električne energije troši e-automobil?

Potrošnja e-automobila se mjeri u kilovat satima (kVh) na 100 kilometara. Veoma mali e-automobili male težine mogu imati nisku potrošnju manju od 7 kVh na 100 kilometara. Drugi podkompaktni i kompaktni automobili otprilike troše između 11 i 13 kVh na 100 kilometara. E-automobili premium brenda ponekad mogu da „progutaju“ 28 kVh. Ipak, neki od njih su u stanju da putuju i do 600 kilometara zahvaljujući svojim posebno velikim baterijama.

Razvoj elektromobilnosti do današnjih dana

Elektromobilnost se smatra modernim trendom, ali da budemo precizni, to nije izum našeg vremena. Daleke 1867. godine, dakle pre pojave motora sa unutrašnjim sagorevanjem, Verner fon Simens je na Svetskoj izložbi u Parizu predstavio svoj električni generator zasnovan na dinamo-električnom principu. Pronalazak je omogućio jeftinu, fleksibilnu proizvodnju električne energije gde god je to bilo potrebno, a time i elektrifikaciju u svakodnevnom životu, industriji – i vozilima.

Prvi automobili sa električnim motorom predstavljeni su krajem 19. Vijeka od Belgijanke Kamil Dženaci čak je postavilo rekord 1899. godine: bilo je to prvo drumsko vozilo bilo koje vrste koje je dostiglo brzinu od 100 km/h. Od kraja 19. veka, vozovi i tramvaji su se snabdijevali energijom preko nadzemnih vodova ili električnih šina. Kao što pokazuju brojke iz 1900. godine, e-automobili su još uvek bili rasprostranjeni na početku 20. veka: 22 odsto vozila na putevima u SAD imalo je motor sa unutrašnjim sagorevanjem, 40 odsto je bilo na parni pogon, a 38 odsto je bilo na električni pogon. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem je tada imao nedostatak: vozila su morala da se uz znatan napor pokrenu. Benzinski pogoni nijesu počeli da zamenjuju druge tipove pogonskih agregata sve do 1911. godine, kada je izmišljen električni starter.

Od tada su e-vozila potisnuta, iako nikada nisu potpuno nestala. Sredinom 1990-ih na tržište je došao hibridni model u obliku Tojote Prius. Godine 2008. kalifornijski roudster postao je prvi e-automobil na putu koji je bio pogodan za autoputeve i veće udaljenosti.

Da li ste znali? Prvi automobil je bio e-auto!

Godine 1881, francuski inženjer Gustav Trouve predstavio je prvi na svijetu: tricikl sa električnim motorom i baterijom. Mogao je da dostigne brzinu od 10 km/h – što se u to vrijeme smatralo opasno brzim. Prvi Benz automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem predstavljen je tek 1886. godine.

Koliko brzo e-automobil danas može dase kreće?

Pošto nemaju mijenjač, svi e-automobili ubrzavaju konstantnije i brže od onih koje pokreće benzin ili dizel. Ali koja je najveća brzina koju mogu postići? Manji e-automobili mogu da dostignu brzinu do 120 km/h. Sportski automobili iz SAD mogu da ubrzaju do više od 300 kilometara na sat. Jedan od najbržih e-automobila na svetu je hrvatskog proizvođača Rimac: njegov model Nevera „tutnji“ preko puta brzinom većom od 400 kilometara na sat.

Koliki je domet e-automobila trenutno?

Većina sadašnjih e-automobila može da putuje između 150 i 350 kilometara sa jednim punjenjem. To ih čini idealnim za grad. Samo modeli premijum brenda trenutno mogu da pređu više od 500 kilometara. Međutim, domet zavisi od različitih faktora: niske ili visoke spoljne temperature troše bateriju, kao i korišćenje radija ili sistema za klimatizaciju. Konstantno ubrzanje i kočenje takođe smanjuju domet.

U kojoj mjeri se već koristi elektromobilnost?

Elektromobilnost napreduje širom svijeta. U Crnoj Gori trenutno ima registrovanih oko 354 električna automobile.

U Njemačkoj je 2020. prodato 395.000 e-automobila i plug-in hibrida, prema njemačkom udruženju automobilske industrije. U tom pogledu, Njemačka je na drugom mjestu u svetu. Prednjači je Kina, gde je 2020. prodato 1,25 miliona e-automobila i plug-in hibrida. SAD (302.000) i Francuska (186.000) su na trećem i četvrtom mjestu.

Prednosti elektromobilnosti

Električna vozila mijenjaju način na koji se krećemo – ne samo zato što su ekološki prihvatljivija. Električni automobil košta više od uporedivog vozila na benzin ili dizel – uglavnom zbog velikih troškova proizvodnje baterije, iako su njegove cene pale poslednjih godina. Međutim, struja je jeftinija od fosilnih goriva. Štaviše, električna vozila zahtevaju manje održavanja i manje popravki. Nema potrebe da menjate ulje i filtere, a ne postoje izduvni sistemi, zupčasti ili klinasti kaiševi. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima oko 2.500 komponenti koje se moraju napraviti i sastaviti – u poređenju sa samo 250 u elektromotoru. E-automobili se mogu brzo servisirati putem ažuriranja softvera bežičnim putem (SOTA). Međutim, to važi i za sve povezane automobile, drugim riječima, automobile sa pristupom Internetu.

Električni automobili daju visoke performanse i imaju daleko veću efikasnost od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem: odnos između energije koja se unosi i može da se koristi je oko 90 procenata za električne pogone. Ta cifra je samo 35 odsto za benzinske motore i 45 za dizel motore. Ostatak se gubi kao toplota, na primjer. Dodatne prednosti: Zbog činjenice da je veliki obrtni moment odmah dostupan, e-automobili mogu ubrzati brže . Takođe mogu dobiti energiju uz pomoć pretvarača, na primer kada koče, i vratiti je nazad u bateriju. Ovaj efekat se naziva oporavak. E-automobili imaju posebna prava u nekim zemljama i gradovima: u Nemačkoj mogu besplatno da parkiraju u Hamburgu i Štutgartu i koriste autobuske trake u Dortmundu, na primer. Vozači elektronskih automobila u Norveškoj imaju još više privilegija.

Pošto su moćne automobilske baterije i dalje veoma skupe, cijena e-automobila je u proseku viša od cijene uporedivih modela sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Ali kome se isplati kupovina e-automobila? Njemački institut Oko-Institut (Institut za primijenjenu ekologiju) sproveo je uzorak proračuna: uz pretpostavku prijeđene udaljenosti od 9.000 kilometara godišnje i životnog vijeka od osam godina, ukupni trošak posjedovanja e-automobila može biti niži od vozila sa konvencionalni pogon

Izazovi sa kojima se suočava elektromobilnost

Uprkos brojnim prednostima, postoje i drugi izazovi koji se odnose na elektromobilnost, pored činjenice da je cijena e-automobila još uvek visoka. E-automobili su veoma tihi. To znači mnogo manje buke, posebno u gradovima i duž glavnih puteva. Na to će prvo morati da se naviknu pješaci i biciklisti. Međutim, ako se električni automobili kreću malom brzinom, oni su toliko tihi da se možda uopšte ne čuju. Zbog toga novorazvijeni modeli u EU moraju da budu opremljeni sistemom akustičnog uzbunjivanja vozila (AVAS) od jula 2019. godine: do brzine od 20 km/h, moraju da stvaraju elektronske buke slične onima kod benzina ili dizela automobili. Ako e-auto putuje brže, buka koju prave njegove gume se ionako može čuti. AVAS je obavezan za sve nove električne i hibridne automobile u EU od jula 2021.

Da bi se osiguralo da e-automobili imaju nultu emisiju u punom smislu te riječi, njihova struja mora da dolazi iz obnovljivih izvora, a ne, na primer, iz termoelektrana na ugalj, dok proizvodnja baterije takođe mora biti CO2 neutralna. Upotreba obnovljivih izvora energije je takođe cilj: to je jedini način na koji „elektromobilnost može u potpunosti da pokaže svoje prednosti za životnu sredinu i klimu“, navodi se u dosijeu o energetskoj tranziciji. Prema Međunarodnom savetu za čist transport (ICCT), električni automobili će prestići dizel ili benzinac u pogledu klimatskog uticaja najkasnije za tri godine. Ako skup, resursno intenzivan proces proizvodnje baterija postane još ekološki prihvatljiviji, ta prednost će biti još veća.

Atraktivnost elektromobilnosti stoji i pada na baterije: koju udaljenost automobili mogu da pređu sa njima, koliko koštaju, koliko su teški? Ovde ima prostora za poboljšanje. Za postizanje veće efikasnosti i vrhunskih performansi potrebne su nove tehnologije, kao i elementi od poluprovodničkog materijala silicijum karbida (SiC).. Ipak, većina nas sada već može koristiti električno vozilo za mnoga putovanja koja obavljamo bez ikakvih problema. Nemci voze manje od 40 kilometara u proseku u više od 80 odsto dana kada koriste automobile.Norvežanei na primer u prosjeku pređu oko 47,2 kilometra dnevno, što je idealno za korišćenje električnih automobila ne misleći na domet.

U Crnoj Gori postoji na desetine punilica od primorja ka sjeveru ali to nije dovoljno i treba raditi intezivno na razvoju infrastructure Drugi ispitanici su kritikovali činjenicu da mrežu stanica za punjenje u Evropi tek treba poboljšati. Dok trenutno postoje 322.783 javne stanice za punjenje, one su neravnomerno raspoređene. Prvih pet zemalja sa najviše stanica za punjenje su Holandija (82.263), Nemačka (47.076), Francuska (45.990), kao i Velika Britanija (33.832) i Norveška (19.119). Oni čine više od 70 odsto stanica za punjenje u Evropi. Osim toga, Kina trenutno ima oko 800.000 javnih stanica za punjenje.Međutim, infrastruktura za punjenje se razlikuje od zemlje do zemlje i ne postoji konzistentan standard o postavljanju punilica na određenoj udaljenosti

Brže punjenje, veći domet

Sve je veća potražnja za tehnologijama koje omogućavaju brže punjenje i veći domet električnih vozila. To su dva vitalna kriterijuma za uspostavljanje e-automobila.

Inovacije poput aktivnog balansiranja baterija već povećavaju kapacitet baterije, domet i radni vijek za više od deset procenata. Međutim, postoji još više mogućih pristupa za povećanje efikasnosti električnih vozila na Kojima stručnjaci širom sviejta rade u cilju efikasnije implementacije e mobilnosti u cilju očuvanja prirode.

Podsticaji za emobilnost

Podsticaji za e mobilonost mogu biti: fiskalni, finansijski I nefinansiski.

Fiskalni podsticaji se zasnivaju na korišćenju poreskog Sistema u svrhu podsticaja nabavke i korićenja električnih vozila.

Finansijski podsticaji podrazumijevaju razne načine i sredstva za smajenjenje razlike u nabavnoj cijeni između klasičnog i električnog automobila kao i instrumenti za podsticanje razvoja infrastrukture za punjenje električnih automobila.

Nefinansijski podsticaji obuhvataju mjere koje se mogu sprovoditi sa državnog ili lokalnog nivoa a koje će dodatno učiniti nabavku i korišćenje električnih automobila atraktivnijim. Dozvoljen ulazu uži centar grada, gdje je saobraćaj obično zabranjen ili ograničen. Rezervisana parking mjesta samo za električna vozila na javnim parkiralištima, garažama, često čak i besplatna. Jeftinije licence za električni auto -taxi vozilo. Popust na naplatnim rampama, upotrebu trajekta ili naknada za upotrebu tunela.Promotivno edukativni javni događaji vezani za e mobilnost.

Od februara 2021. država Crna Gora daje subvencije za kupovinu električnih automobila. Javne elelktrične punjače postavila je kompanije Telekomos primorja do sjevera Crne Gore i to u Sv. Stefanu , Tivtu, Cetinju, Pljevljima.Ispred pojedinih salona automobila nalaze se javni punjači. Punjači su na raspolaganju svim građanima a informacije o njihovom lokalitetu dostupna je putem IOS i Android aplikacije Plugsurfing kao i na mapi.